RAM - Random Access Memory

- Memorija s direktnim pristupom

Elektronička memorija računala. Ovo je drugi najvažniji dio računala - pored procesora. Može čuvati podatke samo dok ima uključeno električno napajanje, poslije sve "zaboravi".

RAM memorija privremeno pohranjuje podatke i programe, sve dok ih procesor aktivno koristi ili može trebati. Zbog povećanih brzina procesora, i RAM memorija mora biti brza, a treba je i biti dovoljno za sve podatke i programe koje korisnik i njegov računalni sistem odjednom otvore i koriste. Kapaciteti memorije se izražavaju u MB (megabyte - megabajt) za PC i srodna računala. Vrlo velika računala imaju memorije kapaciteta i više tisuća megabajta - više gigabajta (GB, gigabyte). RAM memorija je višestruko brža od tvrdog diska, tako da se s podacima brže radi nakon što ih se učita u memoriju.

RAM memorija za PC i slična računala pakira se na male pločice koje se umeću u zasebne utore na matičnim pločama računala. Različite generacije RAM memorije koriste svoje standarde brzine i načina pakiranja:

• FastPage - EDO RAM - stariji standard za 486 i prva Pentium računala
• SDRAM - standard Pentium II, III i njihovih izvedenica Celeron

• RDRAM, DDRAM (DDR), RamBus i drugima - standardi za novija Pentium III i IV računala.

Memorijske pločice su se proizvodile u kapacitetima

• 1, 2, 4, 8, 16 MB za EDO RAM,
• 8, 16, 32, 64, 128, 256 MB za SDRAM
• 128, 256, ... MB za suvremene DDR, RDRAM, RamBus (i druge memorije).